Pula

Krenuli smo iz Beograda rano ujutru, uzbuđeni i puni energije. Onaj osećaj kada ti srce kuca brže jer znaš da te čeka nešto što dugo želiš da doživiš. Grad je tek počinjao da se budi, a mi smo već bili na autoputu, muzika pojačana i glasna, smeh i planovi u kolima, i svaki trenutak putovanja donosio je još veću radost i iščekivanje.

Kako smo se približavali Istri, osećalo se uzbuđenje koje ne možeš objasniti. Kada se pojave prve table za Pulu, shvatiš da ne dolaziš samo na još jednu destinaciju na mapi. Pula te ne dočeka spektaklom. Ona stoji mirno, dostojanstveno. Kamen, ulice, fasade koje pamte vekove. A onda, susret sa istorijom pod lukovima veličanstvene pulske Arene. Stoji tu kao dokaz da vreme prolazi, ali trag ostaje. I dok je gledaš, osetiš koliko je čovek mali pred istorijom.

Ali Pula nije samo kamen i ono što vidiš na razglednici. Ovo je grad u kome je bunt imao ritam. U kome su KUD Idijoti pretvarali svakodnevnicu u zvuke gitare, lupanje bubnja i glas koji nije hteo da ćuti. To nije bila samo muzika, to je bio vapaj za slobodom. Za smislom. Za pravom da budeš svoj. I danas, dok prolaziš ulicama, imaš utisak da negde u nekoj garaži još odzvanja gitara, da bubanj drži ritam nekoj nevidljivoj generaciji koja i dalje traži odgovore.

A negde iznad svega, kao blaga senka, lebde i Balaševićevi stihovi. Ako je jedan takav pesnik pevao o ovom mestu, onda je u njemu prepoznao više od geografije. Prepoznao je nešto jedinstveno. Lepotu, nežnost i melanholiju u istom dahu.

Predveče, dok ljudi ispunjavaju njegove ulice, shvatiš da nisi došao samo da ga vidiš. Došao si da osetiš njegov puls. Njegovu prošlost i njegov nemir. Njegovu tišinu i njegov krik.

Grad u kome su stvarali KUD Idijoti i o kome je pevao Balašević ne može biti običan. On mora da ima nešto posebno. I kada se vratiš kući, ne pričaš samo o Areni i ulicama. Pričaš o energiji. O nekoj unutrašnjoj promeni. O osećaju da si na trenutak bio deo nečega većeg. I znaš da ćeš se ovom gradu vraćati.

Trka

Start trke je u subotu uveče, u savršeno prijatnom vremenu za trčanje. Trka počinje ispred Arene, gde već od prvih koraka osećaš posebnu atmosferu koja nosi sve učesnike. Nakon starta, staza vodi ka periferiji grada uz blagu uzbrdicu, nakon koje sledi spuštanje ka moru. Sama riva nije baš spektakularna, ali vetar i morska atmosfera svakako prijaju. Završni kilometri vode kroz stari grad, a finiš u Areni pruža nezaboravan osećaj trijumfa i slavlje sa svima koji dele strast prema trčanju. Ove godine je očigledno bilo dosta trkača iz Srbije, tako da se pumpalo i tokom trke, a i u Areni na zvaničnom programu (pohvale za organizatore). Iako je bila dobra atmosfera, nismo se dugo zadržavali na zvaničnoj zabavi posle trke. Izabrali smo ležerniju varijantu u obližnjem kafiću, u želji da popijemo malo B vitamina i nadoknadimo potrošene kalorije.

Preporuke za obilazak

Ispod Pule se krije Zerostrasse, mreža podzemnih tunela izgrađenih početkom 20. veka kao skloništa za vojsku i civile. Danas su deo grada koji obavezno treba obići. Hodnici su tihi i hladni, sa stalnom temperaturom od oko 15 °C, što ih čini prijatnim za šetnju čak i leti.

Tuneli vode i do Kaštel tvrđave, odakle se pruža predivan pogled na grad i luku, pa spoj šetnje pod zemljom i panorame sa tvrđave daje jedinstven doživljaj. U tunelima su postavljene male izložbe i info paneli, pa šetnja nije samo avantura, već i prilika da se bolje razume život u Puli tokom ratnih godina.

Čak i za one koji nisu ljubitelj istorije, Zerostrasse tuneli nude poseban pogled na grad, drugačiji, tajanstven i daleko od gužve u centru. Šetnja kroz hodnike i prostorije, zamišljajući kako je nekada tekao život pod zemljom, ostavlja utisak koji se dugo pamti.

Nakon podzemne avanture, prava osvežavajuća nagrada bila je Gortanova uvala, smeštena uz predivno Lungomare šetalište. Mirna plaža sa kristalno čistim morem, borovima koji prave hladovinu, malim kafićem za osveženje i stenama za skakanje u more bila je pravi izbor za relaksaciju dan posle trke. Poseban doživljaj bio je i susret sa brojnim bezopasnim meduzama, koje mirno plivaju oko plivača, dodajući još jednu zanimljivu dimenziju kupanju u ovoj prelepoj uvali.

Praktični saveti

Trka se održava polovinom septembra, a zvanični sajt pogledajte na ovom linku.

Iz Beograda do Pule može se stići na više načina: autom, autobusom ili avionom. Putovanje autom je prilično ugodno, jer se ide autoputem i vožnja protiče lagano. Takođe, postoji mogućnost putovanja autobusom, a Air Serbia u sezoni nudi i direktan let za Pulu. Takodje, postoji i specijalizovana turistička agencija koja u svojoj ponudi obično ima i ovu destinaciju. Njihova putovanja pogledajte na ovom linku.

Za lagani večernji izlazak u Puli, topla preporuka za kafić koji je već pomenut u tekstu, Kinema sigurno nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Što se hrane tiče, posle razočaravajućeg iskustva u restoranu u centru grada, odlučili smo da sreću potražimo malo dalje od turističke vreve. Uputili smo se ka periferiji, tamo gde jedu pravi Puljani, bez pompe, bez šminke, ali sa ukusima koji se pamte. Nismo pogrešili, 

Peperoncino je pravi izbor za sve ljubitelje italijanske kuhinje.

Zaključak

Ovo je trka koju zaista vredi posetiti. Odlična energija na stazi, finiš u prelepoj Areni, kao i autentični duh Pule daju kompetan doživljaj koji ostaje dugo u sećanju.